РЕПУБЛИКА СРБИЈА У РЕГИОНАЛНИМ ИНИЦИЈАТИВАМА

С циљем очувања мира и стабилности у региону, у протеклих неколико година на подручју југоисточне Европе покренуто је више регионалних политичких, економских и безбедносних иницијатива. Већину иницијатива покренули су НАТО, ЕУ, ОЕБС и Савет Европе, али и појединачне државе чланице ЕУ и САД.

1. Пакт за стабилност Југоисточне Европе

Пакт за стабилност Југоисточне Европе (Stability Pact for Southeastern Europe – SPSEE), формиран је 1999. године на иницијативу ЕУ и Групе 8. Чланице – корисници SPSEE су Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Србија, Црна Гора, Македонија, Румунија и Молдавија. Чланице – донатори су земље чланице ЕУ, Канада, Јапан, Норвешка, Русија, Швајцарска, Турска и САД, те бројне међународне организације и регионалне иницијативе. Циљ формирања Пакта је стабилизација региона, стварање ефикасног инструмента шире међународне заједнице за изградњу демократије и покретање економских и друштвених реформи.

Регионални центар за помоћ у верификацији и имплементацији контроле наоружања (RACVIAC), који је преименован у Центар за безбедносну сарадњу – RACVIAC, сматра се најуспешнијом иницијативом Пакта за стабилност Југоисточне Европе.

1.1. Центар за безбедносну сарадњу – RACVIAC је центар за помоћ у имплементацији и реализацији одредби Споразума о контроли наоружања у региону. Основан је крајем 2000. године и налази се у селу Ракитје поред Загреба – Хрватска.

Основни циљ RACVIAC-а је јачање регионалне сарадње и помоћ у ефикаснијој примени Споразума у области контроле наоружања и других одбрамбено-безбедносних питања од интереса за земље учеснице у SPSEE, затим развијање и јачање ОЕБС-ових мера за изградњу безбедности и поверења (Confidential and Security Building Measures - CSBM) у региону ЈИЕ.

Република Србија учествује у раду Центра RACVIAC:
– преко сталног представника у Центру RACVIAC,
– годишњом контрибуцијом Центру,
– учешћем предавача на курсевима у Центру,
– преко представника у оквиру све три радне групе Ћелије за конверзију одбране (Defence Conversion Cell)
– прва група за преквалификацију вишка војног кадра, друга група за конверзију војних база и трећа група за конверзију војне индустрије.

2. Сарадња министара одбране Југоисточне Европе

Сарадња министара одбране Југоисточне Европе ЈИЕ (Southeastern Europe Defence Ministerial – SEDM) је иницијатива која је покренута 1996. године, са намером јачања сарадње земаља ЈИЕ, Италије и САД у области одбране. Основни циљ сарадње министара одбране земаља ЈИЕ (Southeastern Europe Defence Ministerial – SEDM) јесте интензивирање политичко-војне сарадње и безбедности у региону ЈИЕ. Земље чланице SEDM су: Грчка, Италија, САД, Турска, Словенија, Румунија и Бугарска, Хрватска, Албанија Украјина и Македонија. Статус посматрача имају: Грузија, Молдавија, БиХ, Црна Гора и Србија.

У октобру 2007. године, на годишњем састанку министара SEDM у Кијеву, министар одбране Републике Србије Драган Шутановац изнео је опредељење Србије да постане пуноправни члан иницијативе SEDM, што су остале чланице подржале. У наредном периоду Република Србија ће покренути административну процедуру за пријем у чланство, а очекује се да 2008. године, на наредном састанку министара SEDM, Република Србија буде званично промовисана у статус пуноправног члана иницијативе SEDM.

Интерес Републике Србија је да преко сталног чланства SEDM активно учествује у њеним програмима, попут пројеката Цивилно-војног планирања у случају криза (Civil Military Emergency Planning – CMEP) или мреже Симулационих вежби у ЈИЕ (SEESIM).

3. Форум за помоћ земљама Југоисточне Европе

Форум за помоћ земљама Југоисточне Европе (South East Europe Clearinghouse – SEEC) је регионална безбедносна иницијатива, коју су 2004. године покренули Европска команда ОС САД (US EUCOM) и Министарство одбране Републике Словеније. Циљ ове иницијативе огледа се у донаторској помоћи земљама југоисточне Европе, кандидатима за НАТО (Албанија, Хрватска, Македонија, Србија, Црна Гора и БиХ), а ради убрзања процеса приступања евроатлантским интеграцијама.

У периоду од 2005. до 2007. године, Министарсто одбране и Генералштаб Војске Србије су у Листи потреба представили укупно 24 пројекта за које се тражи донаторска помоћ.

До сада су, посредством SEEC-а, највећи донатори били Велика Британија, Данска, САД, Словенија, Аустрија, Швајцарска и Шведска (новчана средства за одређене пројекте, опрема, организовање курсева немачког и енглеског језика, семинара и курсева из области медија, цивилно-војних односа у ванредним ситуацијама, припрема за учешће припадника ОС у мировним мисијама, и сл.).

4. Америчко-јадранска повеља

Америчко-јадранска повеља (USA-Adriatic Charter – AC) потписана је 2003. године с циљем покретања новог механизма сарадње у остварењу заједничког циља – наставка трилатералне одбрамбене сарадње и уласка у НАТО. Повељу су заједнички потписали државни секретар САД Колин Пауел и министри спољних послова Македоније, Албаније и Хрватске.

Делегација Републике Србије је до сада присуствовала састанцима наведене иницијативе у својству посматрача на нивоу министра спољних послова, министра одбране и на нивоу начелника Генералштаба. Учешће Републике Србије у овој иницијативи за дефинисање и изградњу трилатералне одбрамбене сарадње у даљим безбедносним интеграцијама допринело би унапређењу регионалне сарадње и постојећих билатералних односа са САД.

5. Учешће Војске Србије у мировним операцијама УН

Учешће Војске Србије у мировним операцијама УН и међународним безбедносним снагама је важан елемент спољне политике Србије који увелико доприноси да се РС у односима са државама НАТО-а и чланицама Партнерства за мир третира као равноправни партнер који активно доприноси очувању мира и стабилности у свету.

На основу закључених споразума са УН, од 2002. године, Р. Србија упутила је наше представнике у пет мировних мисија, а тренутно имамо представнике у три мировне мисије (у Либерији, Обали Слоноваче и ДР Конго), у којим је ангажовано 13 припадника МО и ВС по следећем:

• четири војна посматрача у мисији UNMIL у Либерији,
• три војна посматрача у мисији UNOCI у Обали Слоноваче и
• један санитетски тим за медицинску евакуацију ваздушним путем (састава два лекара и четири медицинска техничара) у мировној операцији MONUC у ДР Конго.