ВОЈНА ОБАВЕЗА И РЕГУЛИСАЊЕ ВОЈНОГ РОКА

1. ВОЈНА ОБАВЕЗА

Војна обавеза у Републици Србији је општа, а дефинише се као право и обавеза грађана да учествују у припреми за одбрану земље и ангажују се у условима ванредног стања, непосредне ратне опасности и ратног стања.

Војну обавезу под истим условима извршавају сви градани и кроз њу остварују своје слободе, права и дужности. Настаје у 17. години када се омладинци уводе у војну евиденцију (В/Е), траје до 60 године, а састоји се од:
• регрутне обавезе;
• обавезе служења војног рока; и
• обавезе служења у резервном саставу.

Регрутна обавеза је почетна фаза реализације војне обавезе у којој се извршава: уводење регрута у В/ Е, лекарски прегледи и психолошка испитивања регрута, регрутовање и упут на служење војног рока. Регрутној обавези подлеже целокупна мушка популација. Настаје почетком календарске године у којој омладинци пуне 17 година живота и траје до упућивања на служење војног рока.

Служење војног рока је друга фаза реализације војне обавезе. Представља прво практично ангажовање дела војних обвезника, односно војноспособних припадника мушке популације, у систему одбране земље, и основни је начин обучавања и оспособљавања грађана за одбрану. Обавеза служења у резервном саставу подразумева учешће лица из резервног састава на војним вежбама, курсевима и другим облицима војне обуке и извршавање других дужности прописаних законским и подзаконским актима.

2. СЛУЖЕЊЕ ВОЈНОГ РОКА

Служење војног рока је елемент војне обавезе којем подлежу држављани Републике Србије оцењени "способним" и "ограничено способним" за војну службу, а може се реализовати на три начина, и то:
• служење војног рока у јединицама и установама Војске (редовно служење са оружјем, траје 6 месеци);
• служење војног рока без оружја (у јединицама Војске, траје 6 месеци); и
• служење војног рока у цивилној служби (у цивилним организацијама и установама од општег друштвеног интереса, траје 9 месеци).

Сваки од начина служења војног рока је специфичан и захтева стално праћење и континуирану доградњу и усавршавање како нормативних решења тако и методологије у њиховој припреми и реализацији.

С обзиром на то, а имајући у виду значај служења војног рока као елемента система војне обавезе и његову повезаност са регрутном обавезом и обавезом служења у резервном саставу, то је веома битно да се свака промена у смислу доградње и усавршавања постојећих решења врши поступно и систематски.
Тренутно, у Министарству одбране разматрају се могућности и погодности служења војног рока за наше држављане који живе у иностранству. Ради се о проблематици која је осетљива и решењима која би требало ба буду целовита, примерена времену и околностима у којима живимо, и сагласна предвиђеним правцима доградње система војне обавезе.

С тим у вези, МО и Војска Србије поново истичу да нису против предлога за омогућавање откупа дела или читавог војног рока, али сматрамо да то право под једнаким условима треба омогућити свим држављанима Републике Србије без обзира да ли живе у земљи или иностранству. Наравно, ову проблематику треба најпре пажљиво сагледати и детаљно нормативно регулисати.

2.1. Служење војног рока са оружјем

Служење војног рока са оружјем је основни начин попуне ВС војничким кадром у миру и представља својеврсну школу у којој се војни обвезници обучавају и припремају за касније ангажовање у резервном саставу.

С тим у вези, а ради побољшања квантитета и квалитета мирнодопске и ратне попуне Војске, Министарство одбране у складу са могућностима регрутног потенцијала предузело је мере за максималну примену територијалног начина служења војног рока. Наиме, регрути се на служење војног рока упућују у Центре за обуку који су ближи њиховом месту пребивалишта у мери колико то омогућавају планови попуне и локације
центара за обуку, а у складу са војноевиденционим специјалностима (ВЕС- ом), знањима и занимањима значајним за војску.

Иначе, и раније се приликом распоређивања регрута по војним поштама и гарнизонима водило рачуна да се у ближе гарнизоне упућују они регрути који имају теже породичне, материјалне и социјалне проблеме.

2.2. Одзив регрута на служење војног рока

У току 2006. године одзив регрута на служење војног рока са оружјем износио је 63% Од планираних 33.146 , у јединице Војске одазвало се 20.776 регрута.

У мартовском упутном року 2007. године, у јединице Војске одазвало се 76% регрута у односу на планирани број.

Најчешћи разлози неодазивања су: неуручење позива од стране ПТТ радника, боравак у иностранству без одобрења ВТО и избегавање пријема позива због промене адресе.

Врло мали број регрута пријем позива свесно избегава. За такве регруте издати су налози за привођење, а степен њихове реализације је свега 12%.

3. СЛУЖЕЊЕ ВОЈНОГ РОКА У ЦИВИЛНОЈ СЛУЖБИ

3.1. Опште карактеристике

Након престанка функционисања Државне заједнице Србије и Црне Горе наметнута је потреба хармонизације војне обавезе са међународним стандардима на територији Републике Србије. С тим у вези, право приговора савести као једног од фундаменталних људских права постало је питање од прворазредног значаја за систем војне обавезе и систем одбране Републике Србије.
Правилним тумачењем и коришћењем права приговора савести омогућује се и остваривање опште прихваћеног опредељења о једнакости и равноправности грађана, као највеће демократске и цивилизацијске тековине. Међутим, због деликатности и осетљивости ове проблематике неопходно је њено стално праћење и анализирање са свих аспеката, јер свако исхитрено, парцијално и површно решење у одређеним околностима могло би угрозити систем одбране.

Наиме, право приговора савести као фундаментално људско право нико никада није доводио у питање, напротив, увек је тражено да се ова питања уреде и решавају на најхуманији и најбољи могући начин, односно на обострану корист и регрута и друштвене заједнице.

Међутим, донета нормативна решења из почетне фазе примене овог института путем Уредбе о вршењу војне обавезе из 2003. године, била су недоречена и неусаглашена са другим нормативним актима, што је узроковало многобројне проблеме и наметнуло потребу да се у току 2005. године донесе Уредба о изменама и допунама Уредбе о вршењу војне обавезе.

С обзиром на недовољно искуство у вези са овим начином служења војног рока у цивилној служби и нагли пораст броја захтева за цивилну службу последњих година, намеће се потреба хитног и систематског решавања уочених проблема и озбиљнијег приступа овој проблематици у наредном периоду.

3.2. Страна искуства у реализацији цивилне службе

Право на приговор савести данас је правно регулисано у више десетина земаља света. Правна регулатива приговора савести се знатно разликује од земље до земље. У некима је право на приговор савести либерално. У тим земљама број приговарача савести је велики, процедура остваривања права на приговор савести јасно утрђена, а служење војног рока замењено служењем у цивилној служби (Шведска, Финска, Немачка, Словенија, Хрватска, итд.). У другима, право на приговор савести је само декларативно право. У тим земљама правна процедура није јасно утврђена, број приговарача савести је мали, а један број држава (Албанија, Белорусија, Турска) уопште не познаје право на приговор савести.

Законска регулатива служења војног рока у цивилној служби (по приговору савести) се разликује од земље до земље, а у том смислу наводимо пример Грчке и Немачке.

Грчка

Закон о приговору савести из 1998. године регулише алтернативно служење војног рока. Војни обвезници који одбију служење војне службе у борбеним могу је вршити у неборбеним војним јединицама, при чему служење траје двоструко дуже. Још увек нема случајева алтернативног служења ван војске.

Немачка

У складу са Законом о цивилним службама из 1995. године цивилна служба се обавља изван војних јединица. Она се регулише преко Савезног уреда за цивилне службе који је саставни део Министарства за омладину, породицу, жене и здравље. Алтернативна служба траје 13 месеци и врши се у болницама, социјалним установама и невладиним организацијама. Многи војни обвезници се одлучују за алтернативно служење. Није могуће вршити алтернативну службу у иностранству, али је признато право онима који су били у иностранству и тамо добровољно обављали социјални рад за неку признату медународну организацију минимално 15 месеци. Постоји посебно решење које се односи на Јеховине сведоке, који се изјасне да не могу обављати ни алтернативно служење. Они су обавезни да 25 месеци раде у некој од здравствених установа, јер здравство често због немогућности запошљавања професионалног особља у великој мери зависи од приговарача савести

3.3. Нормативна регулатива за вршење цивилне службе у нашој земљи .

Могућност изражавања приговора савести регулисана је Уставом Републике Србије, а као начин вршења војне службе регулисан је још увек важећим Законом о Војсци Југославије из 1994. године, где је прописано да регрут који због верских или других разлога савести војну обавезу не жели да изврши под оружјем војни рок може служити без оружја или у цивилној служби. Ова проблематика детаљније је регулисана Уредбом о вршењу војне обавезе («Сл.лист СЦГ», бр.37/03,4/05 и «Сл.гласник РС», број 6/07).

Прописане су две могућности алтернативног служења војног рока и то:
-служење војног рока без оружја (у јединицама и установама Војске и Министарства одбране) у трајању од 6 месеци, и
-служење војног рока у цивилној служби (у установама-организацијама здравствене, хуманитарне, културне, образовне, јавнокомуналне делатности и другим установама-организацијама од општег интереса које одреди министар одбране, у трајању од 9 месеци.

На основу Уредбе о вршењу војне обавезе прописано је да захтев за служење војног рока у цивилној служби може поднети регрут у року од осам дана од дана пријема позива за служење војног рока. О захтеву регрута одлучује посебна комисија на основу података прибављених службеним путем од надлежних органа, а који се односе на прописане сметње за служење војног рока у цивилној служби.

С тим у вези, одредбом члана 27а. Уредбе је прописано да право на приговор савести при регулисању војне обавезе, односно право да војни рок служи у цивилној служби не може остварити лице: које поседује дозволу за ношење или држање оружја; које је у последње три године поднело захтев за ношење или држање оружја; које је правоснажно осуђивано за кривично дело које се гони по службеној дужности, или за кривично дело са елементима насиља које се гони по приватној тужби; које је у последње три године правоснажно кажњавано за прекршаје са елементима насиља.

Уредбом о вршењу војне обавезе које се односе на служење војног рока у цивилној служби регулисано је да се цивилна служба врши обављањем друштвено корисног рада. Такође, лице на служењу војног рока у цивилној служби оспособљава се по програму за обучавање грађана за одбрану земље.

3.4. Реализација служења војног рока у цивилној служби

Регрути који војни рок служе у цивилној служби упућују се на служење војног рока у здравствене, спасилачке организације, организације за рехабилитацију инвалида и друге организације и установе које се баве делатношћу од општег интереса које одреди министар одбране, по правилу у месту пребивалишта регрута.

Решењем министра одбране, одређено је 1.187 организација и установа у које се упућују регрути на служење војног рока у цивилној служби на територији Републике Србије.

С обзиром на тенденцију пораста броја заинтересованих за овај вид служења војног рока и недовољне капацитете за упут регрута, неопходно је прецизније дефинисати критеријуме за избор организација и установа у које ће се регрути упућивати.

Војници који војни рок служе у цивилној служби обучавају се за одбрану земље у смислу указивања самопомоћи и прве помоћи, затим у поступцима отклањања последица елементарних непогода, ратних разарања, техничко-технолошких опасности, упознавања са опасностима (мирнодопским и ратним) које могу угрозити здравље и животе људи, животну средину, материјална и културна добра и основна правила међународног хуманитарног права.

Обука за одбрану земље траје 84 наставна часа (14 радних дана) а изводи се у подручним органима МО. Обуку по програму за обучавање грађана за одбрану земље реализују подручни органи Министарства одбране.

У поређењу са војницима на служењу војног рока са оружјем војници на служењу војног рока у цивилној служби не обучавају се за многобројне радње и поступке од значаја не само за одбрану земље него и личну и колективну заштиту.
Обавеза војника на служењу војног рока у цивилној служби је да поверене послове и радне задатке у организацији - установи у коју је упућен обавља савесно и редовно. У случају неизвршавања радних обавеза као и понашања које је у супротности са условима под којим је одобрен захтев за служење војног рока у цивилној служби, војни рок у цивилној служби се прекида и упућује се на служење војног рока без оружја.

Војник је дисциплински одговоран директору организације-установе у којој служи војни рок, у складу са актима којима је уређена дисциплинска одговорност запослених радника у тој организацији или установи. Директор је у обавези да једном месечно подноси извештај о раду и залагању војника у цивилној служби, комисији при војном одсеку. Такође је прописана и материјална одговорност војника на служењу војног рока у цивилној служби и утврђује се по одредбама Закона о општим прописима о накнади штете.

Организација- установа је у обавези да лицу на служењу војног рока у цивилној служби обезбеди заштиту здравља на раду, заштиту личног интегритета, безбедност и друге облике заштите, у складу са законом и општим актима организације-установе којима су уређене мере заштите запослених.

Организација-установа има обавезу да обезбеђује и исплаћује трошкове новчаних принадлежности војнику на служењу војног рока у цивилној служби.

У случајевима када Министарство одбране има сазнања да се у неким организацијама- установама служење војног рока у цивилној служби не реализује у потпуности како је прописано, спроводе се планиране контроле, које врше надлежне организационе јединице Министарства одбране.

Овим путем се стиче увид у стварно стање служења војног рока у цивилној служби, с циљем бољег дефинисања и реализације овог начина служења војног рока чија је суштина поштовање људских права и слобода и обезбеђивање једнакости и равноправности свих грађана али и поуздано и ефикасно функционисање система одбране.

Закон о амнестији

Закон о амнестији донет је 18.04.2006. године, којим су амнестирана лица која су до. тог тренутка, учинила, односно за која је постојала основана сумња, да су учинила кривично дело избегавања војне обавезе. Амнестија међутим, не значи и ослобађање од војне обавезе.
Амнестија обухвата ослобађање од кривичног гоњења, ослобађање од извршења казне и брисање осуде за војне обвезнике који су дошли у такву ситуацију због неодазивања позиву за регулисање војне обавезе, али не значи и ослобађање од војне обавезе.
Наиме, сви регрути, па и они који су амнестирани у смислу кривичне одговорности, обавезни да поштују процедуру за одлагање служења војног рока подношењем таквог захтева најближем ДКП у земљи у којој живе.
Уколико не одговоре таквој обавези, могу поново доћи под удар законских прописа о избегавању војне обавезе.